Samit „EU – Zapadni Balkan“ planiran je za maj sledeće godine u Zagrebu. Savjet EU je u oktobru ove godine zvanično odložio odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom. Veto francuskog predsjednika Emanuela Makrona izazvao je zgražavanje u čitavom regionu, ali i u EU. Osim toga, to je bilo i gaženje obećanja sa prethodnog samita. U Njemačkoj se, prije svega, kritikovalo to što je Evropska unija svojim žustrim odbijanjem izgubila važnu polugu – nije podržala prozapadne reforme u šest država jugoistočne Evrope koje još nisu članice EU.

Mnogi se nadaju da bi na samitu u Zagrebu mogle da budu revidirane oktobarske odluke. Ali slabe su nade za to. Jer, samit bi trebalo da pripremi novi saziv Evropske komisije, a njen izvještaj je u nadležnosti novog komesara za proširenje Olivera Varheljija. Mađarski premijer Viktor Orban, čiju politiku slijedi i Varhelji, zalaže se za proširenje EU na jugoistok, ali sa potpuno drugačijom agendom od Njemačke.

Orban, naime, ne dijeli zabrinutost zbog stanja demokratije u balkanskim državama. Naprotiv. On je bio taj koji je bivšeg korumpiranog sjevernomakedonskog premijera spasao zatvora. Što se Mađarska više zalaže za Balkan, utoliko je veća skepsa u Francuskoj, Holandiji, ali i u Njemačkoj. Strahuje se da Mađarska koristi države jugoistočne Evrope samo da bi proširila zonu svog uticaja i tako se odbranila od izbjeglica.

Mjesec dana uoči samita u Zagrebu, u Makedoniji će se održati izbori. Reformski premijer Zoran Zaev konsekventno je držao EU kurs. Čak je 2018/2019. i promijenio ime sopstvenoj zemlji. Tako je sav ulog stavio na jednu kartu – i izgubio. Pod svježim utiskom francuskog veta, raspisao je nove izbore. Ako Zaev izgubi i na vlast dođe autoritarna, nacionalistička, proruska opozicija – pro–Evropejci dugo u čitavom regionu neće više imati nikakve šanse.

Obećanje „pristup za reforme“, vidljivo za svakog, nisu mogli da održe. Ironija sudbine bi bila kada bi Sjeverna Makedonija na zagrebačkom samitu dobila „da“, a da prije toga pobijede desničarske snage. Poruka bi glasila: svakom zahtjevu Zapada trebalo bi se maksimalno suprotstaviti! Samo tako se pobjeđuje!

Birači će i u Srbiji najvjerovatnije da glasaju 2020. godine. Isto kao i 2017, 2016, 2014. i 2012. Permanenti izbori su za jakog čovjeka zemlje, predsjednika Aleksandra Vučića, oprobano sredstvo kako bi se javnost držala u stanju mobilizacije, kako bi se opoziciji to demonstriralo u godišnjem ritmu. Francuski veto je Vučić već u oktobru iskoristio kako bi relativizovao orijentaciju Srbije ka Zapadu i svoj narod pripremio za konstantno okretanje između Evrope, Rusije, Kine i svih mogućih investitora – što je opet logična posledica kočenja EU. Zato nema potrebe za žurbom kada je riječ o pristupnim pregovorima.

Isto važi i za Crnu Goru. Ta mala zemlja, isto kao i njen susjed Srbija, već sedam godina vodi pristupne pregovore. I do sada suptilno ignoriše blage evropske opomene zbog korupcije i zastrašivanja novinara i opozicionih političara.

Albanija je u krizi. Niko ne zna da li će ta kriza 2020. biti prevaziđena. A i kako bi se to moglo znati? Nakon bojkota lokalnih izbora i izlaska opozicije iz parlamenta sve je praktično stalo. Premijer Edi Rama se suočio s kriminalnom mrežom i suzbio trgovinu drogom. Zbog toga je stekao poštovanje EU. Ali sada mu nedostaje međunarodna podrška – i to ne samo zbog blokade puta ka EU, već i zbog toga što pojedine zemlje EU, a prije svih Holandija, ne žele da zastraše albansku opoziciju. No, nije za očekivati da će se Rama povući. Moglo bi da se dogodi slično kao sa Vučičem u Srbiji – da se okrene od EU koja krši datu riječ i potraži sopstveni put.

A nije za očekivati ni da će se Bosna i Hercegovina 2020. probuditi iz političke kome. Zbog toga što su svuda u regionu oslabile nade u bolju budućnost, sve je jači talas iseljavanja. Sa njemačkim Zakonom o useljavanju stručne radne snage, koji bi u martu trebalo da stupi na snagu, Berlin tome daje dodatni podsticaj.

Istinski je jedino napet razvoj situacije na Kosovu. Pobjedom na oktobarskim izborima, ta zemlja će dobiti novog, potpuno drugačijeg šefa vlade. Aljbin Kurti, buntovnik, obećao je odlučnu borbu protiv korupcije i zbog toga bi morao da se suoči i sa moćnim, čak i nasilju sklonim mrežama. Za Kurtija – za razliku od reformatora u zemljama regiona – EU je manje dio rješenja, a više dio problema. Jer, iza demonstrativne vjernosti Evropi, dosadašnji moćnici rado su krili svoje lične, mahom finansijske agende. Zahvalnost im je masovno iskazivana podrškom zapadnih ambasadora tokom svakog formiranja vlade.

Ovaj put se Zapad drži po strani. A to važi čak i za SAD. U Vašingtonu se očigledno radi na novoj strategiji za Balkan. Međutim, još je nejasno kako bi to trebalo da izgleda. Ali to da Amerikanci uzimaju stvar u svoje ruke onda kada Evropa više ne zna kako dalje – to je poznata mustra u regionu. Još od ratnih devedesetih.

---

Lajčak: Moramo da nađemo kompromis
Ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, kao jedan od upućeniji diplomata o situaciji na Balkanu, složio se sa konstatacijom šefa diplomatije BiH – da ako EU želi da bude globalni igrač, mora da demonstrira svoju vidljivost na Balkanu.

– Nažalost, prethodna komisija nije shvatila poruku, štaviše, poslali su katastrofalnu poruku da neće biti proširenja u ovom mandatu. To je greška, nema njihov problem – naš problem. Kada je u pitanju migracija, energetska bezbjednost, terorizam, ako Zapadni Balkan nije sa nama, problemi se uvećavaju. I ne možemo da uzimamo proevropske vlade u ovim zemljama za gotovo i kažemo sačekajte pet-deset godina, Kad se vratimo zateći ćemo drugačije vlade, zemlje. Tada je naš problem još veći – istakao je Lajčak.

Ali, slovački ministar je zadovoljan što je nova EK stavila pitanje proširenja u fokus njen politike.

– Francuski papiri su došli kao šok. EU šalje užasnu poruku sa vetom na proces proširenja i sada se te zemlje pitaju šta sada, a mi im kažemo ne znamo. Moramo da nađemo kompromis. Ako proces mora da bude više politički, transparentniji, više vjerodostojniji, ja sam za to. Ništa od toga nije bilo u poslednjih pet godina.


Vladavina prava najveći problem u regionu
Napravili smo tehnokratsko-birokratsku vežbu od procesa proširenja, kaže

Lajčak. On je istakao, kao i njegov bosanski kolega, da je vladavina prava najveći problem u regionu.

– Naša zemlja podržava proces proširenja, jer znamo da ne postoji bolji način ne samo za region, nego i za nas. Sada izgleda kao da kritikujemo sebe i Francusku, a ignorišemo činjenicu da nisu dobro sprovedene reforme. I oni kritikuju nas, ali su trebali da urade bolji posao sa reformama. Ne zaboravimo, domaći zadatak se radi kući, mi smo tu da pomognemo – ističe Lajčak.

Kris Paten, nekadašnji komesar EU za spoljnu politiku, u Tirani je prije nekoliko godina rekao: „Vi treba da prestanete da se pretvarate da ste ozbiljni po pitanju reformi, a mi treba da prestanemo da se pretvaramo da smo ozbiljni po pitanju proširenja“. Ništa se nije promijenilo, i mi i oni se i dalje pretvaramo. Vrijeme je da se uozbiljimo. Imamo odgovrnost za taj dio Evrope.